Sin mora

🟥 Ova figura koja na prvi pogled deluje kao čovek, ali već u drugom – kao nešto prastaro, snažno i instinktivno povezano sa dubinama koje ne vidimo, ali ih osećamo. U njegovom obliku prepoznaje se ljudska silueta, ali tekstura, boje i organski oblici oko vrata i postamenta otkrivaju da pripada svetu koji se nalazi između stvarnog i mitskog.

Površina skulpture podseća na patinu koju voda i vreme ostavljaju na metalima i kamenju – kao da je izronio posle vekova provedenih u tišini morskog dna. Bodljikave forme koje okružuju njegov vrat deluju kao prirodni oklop, nalik na morske ježeve ili oklopnike koji se brane mirom i strpljenjem. Donji crveni elementi, grubih i poroznih površina, asociraju na morske plodove, školjke, korale – na sve ono što raste tamo gde vladaju tišina, mrak i ogroman pritisak.

Lice je mirno, gotovo meditativno. Ne prikazuje emociju, ali nosi prisutnost. To je lice bića koje je deo prirode, a ne njen posmatrač. Kao da skulptura podseća da je čovek, pre nego što je izgradio svet oblika i pravila, pripadao haosu prirodnih sila – vetru, vodi, dubinama i talasima koji ne mare za pojedinačne živote, ali grade nešto veće.

„Sin mora“ je arhetipska poruka o snazi unutrašnje tišine.
O tome kako čovek, kad god se vrati sebi, zapravo „zaroni“. O tome da pravi identitet ne vrišti, ne nameće se – on postoji, stabilan poput stena ispod površine. Skulptura deluje kao memento da u svakoj osobi postoji deo koji je nepromenljiv, dubok, instinktivan i neraskidivo povezan sa prirodom iz koje smo potekli.

U prostoru, ova skulptura funkcioniše kao snažna simbolička tačka – unosi osećaj misteriozne stabilnosti, arhaične mudrosti i unutrašnje snage. On stoji kao tihi čuvar, kao figura koja nosi priču o poreklu, o dubinama, o onome što je skriveno a ipak presudno.